Nuklearna fizika

Fisija je proces koji se u svemiru odvijao milijardama godina. Kao što je već pomenuto, ljudi nisu fisiju koristili samo za proizvodnju atomskih bombi, već i za proizvodnju energije u nuklearnim postrojenjima.

Interesantna je činjenica da, iako je čovek proizveo prvi nuklearni reaktor pre samo 50 godina, proces fisije se odvijao u unutrašnjosti Zemlje u naslagama uranijuma u Zapadnoj Africi, prije dve milijarde godina.

U procesu nuklearne fuzije (spajanja) dva laka jezgra u jedno novo jezgro oslobađa se još veća energija po jednom nukleonu nego pri nuklearnoj fisiji, To se može potvrditi primerom obrazovanja helijumovih jezgara sintezom deuterijuma i tricijuma uz oslobađanje neutrona:

1D2 + 1T3 à 2He4 + 0n1

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Za više informacija pogledaj

Fisija i Fuzija

Nuklearna fizika predavanje

nuklearna

Laseri-stimulisana emisija fotona

  Primena lasera

Osobine laserskog zračenja omogućavaju raznovrsnu primenu u mnogim granama nauke i tehnike.

U industriji i tehnologiji se koriste za tačna merenja udaljenosti objekta,brzine kretanja tela,kao izvori monohro-

matskog i koherentnog zračenja za ispitivanje nelinearnih optičkih efekata. Koriste se pri spektralnoj analizi,pri obradi materiajla-sečenje,bušenje,lemljenje,zavarivanje,graviranje, itd.Služe pri izradi fotografija,pri 3D-merenju,dobijanju informacije o obliku tela u3 dimenzije…

U medicini se laseri (CO2,YAG,argon-Ar) koriste za određene vrste lečenja .Služe za dijagnosticiranje,pri operacionim zahvatima,estetskim i dermatološkim tretmanima.U hirurgiji oka koristi se laserski nož.Njegova preciznost je mnogo veća jer se kontroliše kompjutski pri radu,tako da oštećuje manju površinu tkiva,stvara manji post-operitivni bol jer je manji broj oštećenih nervnih završetaka.Pomoću lasera se mogu dijagnosticirati ćelije raka a postoje i foto-dinamičke terapije (u kojim učestvuju laseri) kojima pokušavaju one da se unište.

U telekomunikacijama lasersko zračenje ima velike perspektive da služi za prenos informacija na relacijama Zemlja-Zemlja,kosmos-kosmos,Zemlja-kosmos.Veze na Zemlji su ogarničene na manja rastojanja zbog slabljenja laserskog zračenja pri prolasku kroz atmosferu ili vodu.

Vojna primena lasera započeta je još ‘60-tih godina XX-og veka.U SAD su projektovani laserski sitemi za samonavođe-

nje raznih projektila.Zbog male širine snopa,laserske foto-kamere daju kvalitetne aerofotosnimke i sa velikih visina.U navigaciji se koriste sistemi za bezbednije uplovljavanje brodova i aviona.Veliki intenzitet laserskog snopa,preciznost i usmerenost pružaju nam stvaranje moćnih oružja i sa ogromnih udaljenosti.

Primene lasera,imamo danas,u svakodnevnom životu,u domovima I na radnim mestima gde koristimo,kompjutere,

CD-čitace i pisače,laserske štampače,optičke disk-drives…U samoposlugama koristimo bar-code skenere,holograme protiv falsifikovanja na novčanicama i kreditnim karticama,koje stvaramo putem lasera.Najnoviji oblik skladištenja informacija na compact-disk-ove činimo takođe uz pomoć lasera.

Čak i savremena umetnost i ostali oblici popularne zabave koriste danas laserske snopove,holograme i slično.

Kako se dobija lasersko zračenje pogledaj u sledećem priloguReferat , Laser-predavanje

Rentgensko zračenje-x zraci

Rentgenovo revolucionarno otkriće

U Vircburgu (Würtzburg), 8. novembra 1895. godine, nemački fizičar Vilhelm Rentgen (Wilhelm Röntgen; 1845-1923) zapazio je nepoznato zračenje koje je dolazilo iz katodne cevi s kojom je upravo eksperimentisao. Zračenje je bilo vrlo prodorno – prolazilo je kroz sve mekane delove ljudskog tela izuzev kostiju. To je Rentgen prvo demonstrirao snimivši šaku svoje supruge, a zatim šaku slavnog švajcarskog anatomiste Alberta fon Kelikera (Albert von Kölliker; 1817-1905) što je prvi put objavio 23. januara 1896. (vidi Sl.6(a)).

Rentgenova otkrića vrlo brzo su se pročula u svetu. Čuveni američki dnevni list “The New-York Times” je već u januaru 1896, u svom odeljku o fotografijama, objavio vest o Rentgenovom otkriću, a na Odseku za fiziku slavnog Masačusetskog Instituta za Tehnologiju (MIT) bili su u stanju krajem januara iste godine da reprodukuju Rentgenove rezultate. Pored toga, vizualizacija (imaging) ljudskog skeleta bila je prikazana na skupu Bostonskog medicinskog društva u aprilu 1896. Otkrivanje puščanog zrna u telu ranjenika pomoću jednostavnih rendgen aparata prvi put je korišćeno 1898. godine u Špansko-Američkom ratu, a kasnije u Prvom svetskom ratu.

Rentgen je posle svog otkrića i posle dobijanja najvećeg priznanja (prva Nobelova nagrada za fiziku, 1901. godine) nastavio da se bavi prirodom zračenja koje je otkrio. Bile su postavljene razne pretpostavke, pa je zbog te svoje tajanstvenosti rendgensko zračenje nazvano X zračenje (tehnička oznaka Rö). Traganje za pravom prirodom X zračenja bilo je sastavni deo burnog razvoja fizike u prve dve decenije 20. veka.

Sl.6.(a) Rentgenov snimak šake slavnog švajcarskog anatomiste Alberta fon Kelikera. (b) Izuzetno jak prelom ruke snimljen rendgenskim zracima na poznatoj Majo klinici (Mayo Clinic, Rochester, USA)

Na kraju se ispostavilo da je X zračenje u stvari elektromagnetno zračenje, isto kao i vidljiva svetlost, ali sa mnogo manjim talasnim dužinama λ (odnosno mnogo većim frekvencama ν, pošto važi odnos ν~1/λ), čime se i objašnjava velika prodornost odgovarajućih zraka (jer je energija jednog kvanta zračenja proporcionalna frekvenci ν).

Rendgensko zračenje-predavanje

Razvoj modela atoma

•“чврсте лопте” (440 BC-1904 АC), Леукип и Демокрит

•“пудинг са шљивама” (1904-1911) – Томсон

•“нуклеарни модел” (1911-1913) , Радефорд

•“планетарни-орбитални” (1913-1930), Бор

“модел електронских облака” (1926-данас)

Ako želiš više da saznaš …….>>>>>>>>OTKRIĆE ATOMA